Манастир ”Високи Дечани” је један од најзнајчајнијих и најрепрезентативнијих манастира на Косову и Метохији. Градња манастира је завршена 1355. године а сликање фресака је завршено тек око 1350. године због саме природе посла, боја, фрескописаца и времена које је било потребно за осликавање унутрашњости овог манастира. Сам манастир је подигао ”Свети Стефан Урош III Дечански”, заједно са својим оцем ”Стефан Урош IV Душан Немањић” у времену добрих односа. Током градње главни неимар био је мајстор ”Вито Которанин” Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем - Спасовдану.Манастир се налази у удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти Светог Краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске почивају у Манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује њој.У време обнове Пећке Патријаршије , у другој половини 16. века, настају боља времена. У то време, па и кроз цео 17. век, манастирска ризница, библиотека и остала манастирска здања су обогаћена вредним драгоценостима. Посебно је значајан рад манастирске скрипторије где су преписиване богослужбене и богословске књиге. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, манастир су опљачкали Турци. Поново су настала тешка времена за манастир Дечане и његово братство које се тих година једва одржало.
Кнез Милош је подигао 1836. године један конак, а кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Мошти су последњи пут пресвучене 1964. године у одећу коју је сашио тадашњи епископ, каснији патријарх српски Павле Током 19. века обновљена су манастирска здања.
Дечанска црква Христа Пантократора спада међу највеће грађевине средњовековне Србије.
Црква манастира Дечана грађена је од мермерних квадара у две боје. По својој градитељској сложености црква представља складно прожимање елемената западног - романике и готике, и источног - византијског стила са већ постојећим традицијама српске уметности. Сликање дечанског храма трајало је од завршетка градње 1335. па све до 1350. године и радило је неколико група најбољих сликара Душановог царства. По броју ликова и сцена, као и укупној осликаној површини, дечанске фреске предњаче у српском сликарству средњег века. Манастир је 1903. године захватио пожар и све би изгорело да у помоћ нису притекли Арнаути. Манастир су свагда доживљавали као неки свој понос, по писању Гаврила Дожића.
Колекција рукописних књига манастира Дечани по значају и богатству је одмах иза хиландарске.
У манастирју постоји осликана лоза динестије ”Немањић” која је једна од најстаријих.
0 коментара:
Post a Comment